Dogodilo se na današnji dan/28. april


* 1919. - Na Versajskoj mirovnoj konferenciji u Parizu, 32 države prihvatile pakt o osnivanju Lige naroda.
* 1937. - Rođen je Sadam Husein, predsednik Iraka (1979. - 2003).
* 1952. - Japanu vraćen suverenitet koji mu je, posle poraza u Drugom svetskom ratu, oduzet mirovnim ugovorom iz San Franciska 1951.
* 1969. - Predsednik Francuske Šarl de Gol (na slici) dao ostavku posle referenduma o regionalizaciji zemlje i reorganizaciji Senata, na kojem je većina Francuza glasala protiv njegovih predloga.
* 1980. - Državni sekretar SAD Sajrus Vens podneo ostavku posle neuspele misije komandosa za spasavanje američkih talaca u Iranu.
* 1992 - Prokomunistička vlada u Kabulu predala vlast islamskim gerilcima, čime je okončan četrnaestogodišnji građanski rat u Avganistanu.

Dogodilo se na današnji dan - 29. april

1553. - Flamanske žene prenele su u Englesku veštinu štirkanja lanenog rublja.

1661. - Kineska dinastija Ming okupira Tajvan.

1813. - Patentirana je guma.

1892. - U Beogradu su srpski pisci i naučnici osnovali Srpsku književnu zadrugu, čiji je prvi predsednik bio Stojan Novaković, a potpredsednik Jovan Jovanović Zmaj, koji je izradio njen amblem. Prva objavljena knjiga bila je "Život i priključenija" Dositeja Obradovića.

1899. - Rođen je srpski istoričar književnosti Miloš Savković, profesor gimnazije u Beogradu. Ubili su ga četnici 1943. Dela: "Istorija jugoslovenske književnosti" (tri knjige), studije o srpskim i hrvatskim piscima, ogledi o francuskim realistima.

1913. - Gideon Sundback patentira rajsferšlus.

1922. - U Estoniji je održan prvi zvanični međunarodni šampionat u podizanju tegova.

1929. - Umro je srpski vojvoda Stepan - Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u dva balkanska rata i u Prvom svetskom ratu. U Cerskoj bici je u avgustu 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila austrougarske trupe, zahvaljujući čemu je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu s Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu, te prinudila Bugarsku na kapitulaciju.
Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u srpsko-bugarskom ratu 1885, a nekoliko godina kasnije postao je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. je postao ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije, a od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, posle čega je, krajem 1912. i početkom 1913, učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu uspešno je s Drugom armijom odbranio pravac doline Nišave prema Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande, vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke, u septembru 1914, njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju u forsiranju Drine. Potom su u Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile teške borbe u području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da s juga obuhvate srpsku vojsku, a potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916, uspeo je da s Drugom armijom, u sadejstvu s Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.

1946. - U Tokiju je podignuta optužnica za ratne zločine protiv 28 bivših japanskih lidera iz Drugog svetskog rata.

1967. - Areta Frenklin objavljuje jedan od svojih najvećih hitova - "Respect".

1975. - Američke trupe otpočele su povlačenje iz Vijetnama.

1980. - Umro je Alfred Hičkok, engleski filmski reditelj, jedan od majstora filmske montaže i ambijenta, naročito poznat po izvrsnoj režiji filmova kriminalne sadržine. Poznatiji filmovi: "Čovek koji je mnogo znao", "Rebeka", "Prozor u dvorištu", "Pozovi M radi ubistva", "Ptice", "Psiho"...

Dogodilo se na današnji dan/30. april

* 1883 - Rođen je Jaroslav Hašek (na slici), češki pisac.
* 1941 - Nezavisna Država Hrvatska donela je zakon o rasnoj pripadnosti na osnovu kojeg su počeli progoni Srba, Jevreja i Roma.
* 1945 - Jugoslovenska vojska oslobodila je u Drugom svetskom ratu ustaški logor Jasenovac.
* 1945 - Adolf Hitler i njegova ljubavnica Eva Braun izvršili su samoubistvo u podzemnom bunkeru u Berlinu.
* 1999 - U vazdušnim napadima NATO na SR Jugoslaviju pogođene su zgrade Ministarstva odbrane i Generalštaba Vojske Jugoslavije u užem centru Beograda.

Dogodilo se na današnji dan - 1. maj

1994 - U trci za "Gran Pri San Marina" poginuo je brazilski automobilski as Ajrton Sena (Ayrton Senna) jedan od najboljih vozača "formule 1".

1218 - Rođen je nemački car Rudolf I Habsburg, osnivač dinastije Habsburgovaca, jedne od najstarijih dinastija u Evropi. Vladao je od 1273. do smrti 1291. godine.

1707 - Stupio je na snagu Zakon o Uniji kojom su se kraljevine Škotska i Engleska ujedinile u Veliku Britaniju.

1778 - U Somboru je otvorena prva srpska učiteljska škola.

1858 - Crnogorci su na Grahovu potukli znatno jače turske trupe.Posle te pobede, uz podršku Francuske, međunarodna komisija je 1860. odredila granice između Otomanskog carstva i Crne Gore, kojoj su pripojeni Grahovo, Rudine, Nikšićka župa i Gornji Vasojevići.

1866 - U Srbiji su puštene u promet prve poštanke marke. Istogdana 1874. prve poštanske marke puštene su u promet u Crnoj Gori.

1873 - Škotski lekar, misionar i istraživač Afrike DejvidLivingston (David Livingstone), koji je otkrio Viktorijine vodopade, pronađen je mrtav u mestu Čitambo u sadašnjoj Zambiji.

1876 - Britanski parlament usvojio je Zakon o kraljevskim titulama na osnovu kojeg je kraljica Viktorija I (Victoria) proglašena caricom Indije.

1886 - U Čikagu je 40.000 radnika stupilo u štrajk,zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli "tri osmice" - po osam sati rada, odmora i kulturnog uzdizanja. U sukobu s policijom ubijeno je šest i ranjeno oko 50 radnika. Od 1889. ovaj dan se slavi kao Međunarodni praznik rada. U Srbiji je prvi put proslavljen 1894.

1904 - Umro je češki kompozitor Antonjin Dvoržak (AntoninDvorak). Iz njegovog bogatog opusa izdvaja se devet simfonija među kojima je najpoznatija "Simfonija iz novog sveta".

1925 - Kipar je zvanično postao britanska kolonija. Velika Britanija je 1878. Kipar preuzela od Turske, a 1914. je izvršila aneksiju ostrva.

1931 - Zvanično je otvoren "Empajer stejt bilding", 102 spratavisok njujorški oblakoder, tada najviša zgrada u svetu.

1945 - Nemački nacistički lider Jozef Gebels (Joseph Goebbels),ministar prosvete i propagande po dolasku nacista na vlast 1933, izvršio je samoubistvo u bunkeru u Berlinu. Iz straha pred odgovornošću za nacističke zločine Gebels se ubio zajedno sa celom porodicom u poslednjim časovima pred pad Berlina u Drugom svetskom ratu.

1960 - Na teritoriji Sovjetskog Saveza oboren je američki špijunski avion "U-2". Pilot Frensis Pauers (Francis Powers), koji se spasao iskakanjem, zarobljen je i u februaru 1962. razmenjen za jednog sovjetskog špijuna.

1978 - Japanski istraživač Naomi Uemura postao je prvi čovek koji je sam stigao na Severni pol, prešavši 950 kilometara na sankama s psećom zapregom.

1982 - U Poljskoj, 50.000 pristalica "Solidarnosti" demonstriraloje protiv vojne vlasti. Ratno stanje u zemlji uvedeno je 13. decembra 1981, kada je general Vojćeh Jaruzelski suspendovao civilne vlasti.

1993 - U atentatu u Kolombu tokom prvomajske proslave ubijen jepredsednik Šri Lanke Ranasingea Premadasu (Ranasinghe).

1994 - U trci za "Gran Pri San Marina" poginuo je brazilski automobilski as Ajrton Sena (Ayrton Senna) jedan od najboljih vozača "formule 1".

1995 - Artiljerijskim napadom na Pakrac počela je ofanzivahrvatskih snaga na zapadnu Slavoniju pod nazivom "Bljesak". Nekoliko dana kasnije Hrvatska je zauzela celo područje, a desetine hiljada Srba izbeglo je u Bosnu i Srbiju.

1997 - Laburistička partija Tonija Blera (Tony Blair) pobedilaje na parlamentarnim izborima u Velikoj Britaniji, nakon 18 godina vladavine konzervativaca.

1999 - U vazdušnim udarima NATO na SR Jugoslaviju pogođen je putnički autobus na mostu u Lužanima (Kosovo). Poginulo je najmanje 60 ljudi.

2001 - Makedonci u Bitolju spalili su i kamenovali oko 40 kuća,firmi i prodavnica čiji su vlasnici Albanci u znak odmazde zbog pogibije osam pripadnika makedonskih snaga bezbednosti u napadu albanskih terorista kod tetovskog sela Vojce.

2001 - Predsednik SAD-a, Džordž Buš zatražio je izmenuugovora koji su 1972. SAD sklopile sa Moskvom o antibalističkim raketama, što bi otvorilo put ka novom odbrambenom planu SAD.

2003 - U zemljotresu u Turskoj poginulo je 176 osoba, među kojima i 25 đaka tokom spavanja u internatu koji se srušio.

2004 - U Briselu su podignute zastave deset novih državačlanica Evropske unije (EU), čime se broj zemalja koje čine tu najveću ekonomsko-socijalnu integraciju popeo na 25 sa 450 miliona stanovnika. Punopravne članice EU zvanično su postale: Mađarska, Poljska, Češka, Slovačka, Slovenija, Kipar, Malta, Estonija, Letonija i Litvanija. To je najveće proširenje EU od osnivanja

Dogodilo se na današnji dan/2. maj

* 1519. - Preminuo je Leonardo da Vinči, italijanski vajar, naučnik i slikar.
* 1945. - Sovjetske trupe osvojile Berlin u Drugom svetskom ratu (na slici).
* 1967. - U Stokholmu počeo rad Međunarodni sud za ratne zločine, koji je kasnije presudio da su SAD krive za agresiju na Vijetnam.
* 1990. - Afrički nacionalni kongres Nelsona Mendele i Vlada Južne Afrike u Kejptaunu počeli razgovore o okončanju vlasti bele manjine u toj zemlji.
* 1995. - Šest osoba poginulo, a 176 ranjeno kada su projektili krajiških Srba pogodili centar Zagreba.
* 1999. - Avijacija NATO u napadima na Jugoslaviju upotrebila "grafitne bombe" koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji. Oko 70 odsto teritorije Srbije ostalo u mraku.

Dogodilo se na današnji dan/3. maj

* 1494. - Španski moreplovac Kristifor Kolumbo otkrio ostrvo kasnije nazvano Jamajka.
* 1814. - Francuski kralj Luj XVII vratio se, pod zaštitom saveznika, u Pariz posle poraza cara Napoleona I u bici kod Vaterloa.
* 1841. - Novi Zeland proglašen za britansku koloniju.
* 1991. - U selo Lelić kod Valjeva iz SAD su prenete mošti episkopa Srpske pravoslavne crkve Nikolaja Velimirovića.
* 1996. - Delegati 55 zemalja saglasili se, na konferenciji Ujedinjenih nacija u Ženevi, o novim pravilima korišćenja nagaznih mina, ali nisu prihvatili njihovu potpunu zabranu.
* 1999. - Tokom vazdušnih udara NATO na Jugoslaviju pogođen putnički autobus kod Peći.

Dogodilo se na današnji dan - 4. maj

1626. - Indijanci su prodali ostrvo Menhetn za 24$ u odeći i dugmadi.

1715. - U Francuskim manufakturama izrađen je prvi kišobran na sklapanje.

1814. - Stara francuska dinastija Burbon vraća se na presto.

1869. - Umro je srpski pisac i političar Jovan Hadžić, poznat i kao Miloš Svetić, prvi predsednik Matice srpske, protivnik Vuka Karadžića - za razliku od Vuka, branio je etimološki pravopisni princip i negirao fonetski. Smatrao je da književni jezik valja obogatiti slavjanoserbskim jezikom. Bio je advokat, direktor gimnazije u Novom Sadu, a radio je i na izradi Građanskog zakonika Srbije. Uređivao je "Serbski letopis" i "Golubicu" i pokrenuo časopis "Ogledalo serbsko". Pisao je poeziju u pseudoklasičarskom stilu i prevodio grčke i rimske pisce Homera, Horacija i Vergilija i nemačke pisce, uključujući Johana Volfganga Getea.

1878. - Fonograf, mašina za beleženje i reprodukciju glasa i zvuka preko ploče, koju je godinu dana ranije otkrio Edison, predstavljena je javnosti.

1885. - Umro je srpski knez Aleksandar Karađorđević, sin vođe Prvog srpskog ustanka Karađorđa; u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića donet je Građanski zakonik i reformisano je sudstvo, a Srbiji su 1856. na Pariskom kongresu date garantije velikih sila i objavljeno je "Načertanije" Ilije Garašanina (spoljnopolitički program). Posle svrgavanja kneza Mihaila Obrenovića, na presto su kneza Aleksandra Karađorđevića 1842. doveli ustavobranitelji. Zbog suprotstavljanja njihovom Savetu i vezivanja za Austriju, kajmakamska struja ustavobranitelja zbacila ga je 1858. na Svetoandrejskoj skupštini i vratila na presto kneza Miloša Obrenovića.

1891. - U Beogradu je osnovana Železnička zadruga, i to radi kreditiranja osoblja Srpskih državnih železnica; Zadruga se održala i dosad, uprkos nizu ratova i promena sistema.

1924. - Otvorene su osme moderne Olimpijske igre u Parizu.

1932. - Al Kapone je osuđen za utaju poreza i poslat u zatvor u Atlanti.

1953. - Ernest Hemingvej dobio je Pulicerovu nagradu za roman "Starac i more".

1957. - U Amsterdamu je osnovana fondacija Ane Frank.

1959. - Održana je prva dodela Gremi nagrada. Dobitnici su bili Perry Como i Ella Fitzgerald.

1979. - Margaret Tačer je postala prva žena premijer Velike Britanije.

1980. - Umro je doživotni predsednik SFRJ i Saveza komunista Jugoslavije Josip Broz (Tito), koji je neograničenom ličnom vlašću upravljao Jugoslavijom 35 godina. Rođen u Kumrovcu 1892. godine, kao austrougarski feldvebel (kaplar) učestvovao je u Prvom svetskom ratu, a 1915. je zarobljen na Istočnom frontu. Član Komunističke partije Jugoslavije postao je 1920, a 1937. njen generalni sekretar, i to voljom sovjetskog boljševičkog diktatora Josifa Staljina. Kao vođa KPJ, vodio je u Drugom svetskom ratu ustanak protiv Nemaca od 1941, a 1943. je uspeo da izoluje rivalski četnički pokret kojem su saveznici uskratili podršku. Odoleo je snažnom Staljinovom pritisku 1948, čime je zadivio svet, ali se pri tom obračunao s pristalicama Moskve tipično staljinističkim metodama. Jedan je od osnivača i istaknutih lidera pokreta nesvrstanih. Proglašen je Ustavom iz 1974. za doživotnog predsednika i iste godine za šefa SKJ bez ograničenja mandata.

Dogodilo se na današnji dan - 6. maj

- Danas je hrišćanski praznik Đurđevdan, veoma raširena krsna slava među Srbima. Za taj veliki prolećni praznik plodnosti vezani su mnogi običaji - ustaje se rano i kupa se u rekama, odlazi u prirodu, bere bilje kojim se krmi stoka, pletu venci i njima kite kuće, stoka i košnice, opasuje se vrbovim i drenovim prućem, u njive se postavljaju krstovi od leskove mladice, kolje se žrtveno jagnje. Iz doba vojevanja Srba protiv Turaka nastala je izreka "Đurđev danak, hajdučki sastanak". Prema predanju, Sveti Đorđe je kažnjen razapinjanjem na točak kad je, kao tribun u vojsci rimskog cara Gaja Aurelija Valerija Diokletijana (Gaius Aurelius Valerius Diocletianus), javno priznao da ispoveda hrišćanstvo. Bog mu je "podario moć da svakom Božijem stvoru koji mu se molbom obrati pomaže u bedi i nevolji".

1237. - U manastiru Mileševa sahranjene su mošti oca srpske državotvornosti Svetog Save, bezmalo godinu i po dana posle njegove smrti u bugarskoj prestonici Trnovo, gde je umro vraćajući se iz Jerusalima u Srbiju. Bugarski car Ivan Asen II jedva je pristao na zahtev Savinog sinovca, kralja Vladislava, da mošti prenese u otadžbinu - i Asen i Trnovljani smatrali su počivanje Savinog tela kod njih za veliku milost Božju.

1733. - Odigrao se prvi međunarodni boks meč. Bob Vitaker pobedio je Tita di Karnija.

1804. - U Ostružnici kod Beograda počela je ustanička skupština, radi uspostavljanja sudskih i upravnih vlasti na oslobođenoj teritoriji, koju je sazvao vođa Prvog srpskog ustanka - Karađorđe. Tokom skupštine okončane 15. maja propao je pokušaj nekih starešina da je usmere protiv Karađorđa i ponovo postave pitanje vođstva ustanka.

1804. - Surinam (Holandska Gijana) je prodat Engleskoj.

1830. - Miloš Obrenović je od 70 naočitih srpskih momaka formirao Gvardiju. Gvardija je bila tada, kao i Garda danas (koja inače ovaj dan proslavlja kao svoj), najelitniji i najreprezentativniji deo vojske.

1835. - Izašlo je prvo izdanje New York Herald-a.

1851. - Dr John Gorrie patentira "mašinu za hlađenje", preteču današnjeg frižidera.

1856. - Rođen je Sigmund Frojd, naučnik, lekar za nervne bolesti, profesor nervne patologije i osnivač psihoanalize.

1861. - Rođen je Rabindrant Tagore, indijski pesnik i filozof, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1913. godine. Glavna dela "Gradinar", Dom i svet", "Brodolom"...

1868. - Rođen je srpski matematičar Mihajlo Petrović, osnivač Beogradske matematičke škole, profesor Univerziteta u Beogradu, član Srpske kraljevske akademije i mnogih inostranih akademija nauka. Kao dečak, izučio je ribarski zanat kod beogradskog alasa Gašpara Čuklje, potom položio majstorski ispit ribarskog esnafa i tako dobio nadimak Mika Alas. Napisao je više od 400 radova iz teorijske i primenjene matematike, matematičke fizike i hemije, mehanike, geometrije i opšte fenomenologije. Tvorac je matematičke fenomenologije i teorije matematičkih spektara, koja je praktično primenjena u astronomskim, statističkim i drugim izračunavanjima, i veoma je doprineo matematičkoj analizi, posebno teoriji diferencijalnih jednačina i teoriji funkcija. Dela: "Kvalitativna integracija diferencijalnih jednačina", "Elementi matematičke fenomenologije", "Fenomenološko preslikavanje", "Predavanja o matematičkim spektrima", putopis "Kroz polarnu oblast", popularno napisan roman "Jegulje".

1890. - Mormonska crkva zabranjuje poligamiju.

1910. - Engleski kralj Džordž V stupa na presto.

1914. - Engleski Gornji dom odbija da prizna ženama pravo glasa.

1955. - Nemačka je ušla u NATO.

1992. - Umro je srpski agronom Radisav Radovanović, jedan od 1.300 srpskih kaplara slavnog Đačkog bataljona, predsednik Društva za čuvanje spomenika i negovanje tradicija oslobodilačkih ratova do 1918. Učestvovao je u Kolubarskoj bici, prešao Albaniju sa srpskom vojskom s kojom je, posle proboja Solunskog fronta, nastavio marš za oslobođenje otadžbine. Posle Prvog svetskog rata, diplomirao je agronomiju i bavio se istraživanjima u toj oblasti. Bio je direktor poljoprivrednog kombinata "Belje", a potom je radio u Poljoprivrednom kombinatu "Beograd".

Dogodilo se na današnji dan - 2. avgust

- Danas je Ilindan, dan svetitelja Ilije, među pravoslavnim Srbima jedan od najpoštovanijih praznika. U narodu se veruje da sveti Ilija upravlja munjama i gromovima, pa ga zovu i Gromovnik; tog dana se ne radi u polju jer se veruje da bi rad mogao da navuče gnev svetitelja. Sveti Ilija je rodom iz plemena Aronova iz grada Tesvita, zbog čega se još zove i Tesvićanin. Kada se Ilija rodio, njegov otac Savah video je oko sina anđele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, što je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Velikim čudesima Ilija je dokazao silu i vlast Božju. Zatvorio je nebo i kiša nije padala tri i po godine, a ognjem sa neba zapalio je žrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kišu na zemlju, čudesno umnožio brašno i ulje u kući udovice Serepti i vaskrsao njenog umrlog sina. Na Horivu je prorok Ilija ragovarao sa Bogom i čuo mu glas. Kod nas postoji verovanje da od Ilindana opadaju žege i nastupaju svežije noći, te otud izreka: "Od Svetog Ilije, sunce sve milije."

1789. - Francuska Ustavotvorna skupština izglasala je Deklaraciju prava čoveka i građanina; stvorena je pod uticajem ideja prirodnog prava, po ugledu na deklaracije prava koje su pojedine države SAD donele ranije. Deklaracija proklamuje izvesna osnovna, prirodna i nezastariva prava čoveka kojih ga nikakva vlast ne može lišiti. Uticaj ovog akta bio je veliki, ne samo na ustavnu praksu Francuske nego i mnogih zemalja sveta. Mnoge sadašnje deklaracije imaju za osnov rešenja iz ove deklaracije, ali ih proširuju novim, posebno socijalnim i ekološkim pravima.

1876. - Rođen je srpski lingvista Aleksandar Belić, profesor Beogradskog univerziteta, predsednik Srpske kraljevske akademije (posle Drugog svetskog rata Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960. i član svih slovenskih akademija. Posle završene Velike škole u Beogradu, studirao je slovensku filologiju i lingvistiku u Odesi i Moskvi. Osnovao je i uređivao časopise "Južnoslovenski filolog" i "Naš jezik". Osnivač je srpske moderne dijalektologije i jedan od tvoraca naučne sintakse. Rešio je složen problem opšteslovenskog akcentnog sistema. Pod njegovim rukovodstvom SANU je izdala prvu knjigu velikog "Rečnika književnog i narodnog jezika". Napisao je oko 500 rasprava, jezičkih ogleda, naučnih kritika, polemika i prikaza. Dela: "O jezičkoj prirodi i jezičkom razvitku" (dva toma), "Pravopis srpskohrvatskog jezika", "Dijalekti istočne i južne Srbije", "O dvojini u slovenskim jezicima", "Galički dijalekat".

1893. - Donesen je propis kojim se prvi put u vojsku Kraljevine Srbije uvodi "vazdušna sila". Dokument je potpisao kralj Aleksandar Obrenović i njime je predviđeno da se pri "indžiniriji", u svakoj diviziji "po mogućstvu", obrazuju još i "vazduhoplovska i velosipedska odeljenja" balona, jer se prvi avion, letelica braće Rajt, pojavio tek desetak godina kasnije. Današnji dan slavi se kao Dan avijacije Ratnog vazduhoplovstva i odbrane Vojske Jugoslavije.

1903. - U Beogradu je održan osnivački kongres Srpske socijaldemokratske partije i Glavnog odbora Radničkog saveza. Srpska socijaldemokratska partija i Glavni radnički savez delovali su u Srbiji do Prvog svetskog rata. Obnovljeni su 1918. godine. Aprila 1919. godine ova partija se ujedinila sa drugim jugoslovenskim socijaldemokratskim strankama u Socijalističku radničku partiju Jugoslavije.

1921. - Umro je italijanski tenor Enriko Karuzo, veoma poznat i van granica svoje domovine. Karuzove interpretacije spadaju u red najstarijih snimaka zabeleženih na fonografu i gramofonskoj ploči.

1922. - Umro je američki fizičar, pronalazač telefona, Aleksandar Bel. Bel se bavio istraživanjem mehanike govora. U Bostonu je osnovao školu za učitelje gluvonemih. Godine 1876. patentirao je svoj izum - telefonski aparat - koji će nekoliko godina kasnije naći primenu u mnogim zemljama sveta. Prva telefonska linija u Beogradu uspostavljena je 1883. godine.

1945. - Završena je Postdamska konferencija sila pobednica u Drugom svetskom ratu. Konferencija je počela 17. jula i na njoj je donesena odluka o budućem razvoju pobeđene Nemačke, uz zaključak da se nemački militarizam mora u korenu uništiti.

1990. - Irak je izvršio invaziju na Kuvajt i okupirao ga.

1994. - Vlada Srbije zatražila je od vlasti Republike Srpske da prihvati mirovni plan Kontakt grupe za BiH.